Arhive kategorija: Dobro upravljanje

Saopštenje Mreže za interkulturalnost o procesu izmene propisa kojima je uređen položaj nacionalnih manjina

Isključivanje organizacija civilnog društva iz procesa izmena zakona kojima je uređen položaj nacionalnih manjina i oglušivanje o primedbe i predloge koje su uputile Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave u vezi sa Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina ne doprinosi ni učvršćivanju vladavine prava niti donošenju rešenja koja su u najboljem interesu građana i građanki.

Nastojeći da doprinesu unapređenju pravnog i društvenog položaja nacionalnih manjina i vodeći računa o tome da su Akcionim planom za pregovaranje Poglavlja 23 utvrđeni rokovi u kojima je potrebno da se suštinski unapredi stanje o ovoj oblasti organizacije civilnog društva su nakon Javne rasprave o pomenutom Nacrtu zakona uputile nadležnom Ministarstvu dokument u kojem pored ukazivanja na probleme predlažu i način na koji se oni mogu prevazići u roku koji ne ugrožava ostvarivanje Akcionog plana. Obrazloženje problema i predloge rešenja organizacije civilnog društva su zasnovale na dugogodišnjim istraživanjima, činjenicama i neposrednom radu sa pripadnicima nacionalnih manjina. Prethodno, organizacije civilnog društva su na pomenutoj Javnoj raspravi koju je organizovalo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu saopštile isto mišljenje.

U Izveštaju o sprovedenoj javnoj raspravi o Nacrtu pomenutog zakona (http://www.mduls.gov.rs/aktivnosti-obavestenja.php#a43) Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu obrazlaže zbog čega nije prihvatilo primedbe i predloge koje je dobilo kako od organizacija civilnog društva, tako i od državnih organa i predstavnika nacionalnih manjina. U Izveštaju se navodi da većinu primedbi „Ministarstvo nije bilo u mogućnosti da prihvati kako zbog toga što jednim delom nisu u duhu koncepta na kojem se zakon zasniva, tako i zbog toga što u značajnoj meri odudaraju od sistemskih rešenja, zalaze u materiju koja treba da bude regulisana posebnim zakonom, ili predstavljaju kritiku već postojećih i važećih rešenja sadržanih u drugim zakonima“.>>>

Okrugli sto Građani kao partneri

okrugli sto_gradjani kao partneriU Zrenjaninu je 18. maja 2016. godine organizovan okrugli sto Građani kao partneri, na kojem su učestvovali predstavnici organizacija civilnog društva iz pet opština Srednjeg Banata, predstavnici lokalnih samouprava i mediji.

Povodom Svetskog dana socijalne pravde

Centar za razvoj civilnog društva (CRCD) povodom Svetskog dana socijalne pravde nalazi za potrebno da upozori javnost na sledeće:

Prema odredbi iz člana 1 Ustava Republika Srbija je država zasnovana na vladavini zakona i socijalnoj pravdi.

U Republici nema ni vladavine zakona ni socijalne pravde. Ove dve pojave su povezane. Brojni uzastopni izveštaji Evropske Komisije o napretku Srbije svedoče o odsustvu podele vlasti na tri grane. Ovo građanima oduzima pravnu zaštitu.

Građani koji nemaju adekvatnu pravnu zaštitu suočeni su sa rastućim siromaštvom, a milioni njih i sa stvarnom bedom.

Sedmocifrenom broju penzionera država je pokrala njihove višedecenijske uplate u penzioni fond.

Nezaposlenost je ogromna. Jedino sigurno zaposlenje je u javnom sektoru. Uslov za zaposlenje u ogromnom broju slučajeva jeste članstvo u nekoj od političkih stranaka koje se u datom času nalaze na vlasti.

Ovim se nezaposlenim ljudima, a pre svega mladim nezaposlenim ljudima, oduzima sloboda političkog izbora i bitno ugrožava njihovo pravo na slobodno mišljenje i na slobodu savesti.

Partokratski odnos prema zapošljavanju vodi do formiranja paralelnih društvenih slojeva na svakom nivou društvene hijerarhije. Zaposleni u javnom sektoru u pogledu sigurnosti zaposlenja i visine primanja uglavnom imaju nesrazmernu prednost u odnosu na svoje pandane iz paralenih društvenih grupa u privatnom sektoru.>>>

Demonstracije u Zrenjaninu

Centar za razvoj civilnog društva (CRCD) obaveštava javnost da su u Zrenjaninu u toku demonstracije građana protiv postavljanja kafana-splavova na jezeru u centru grada.

Kafane na splavovima postavljaju se i pored protivljenja građana. Ove kafane postavljene su i pored toga što su građani podneli tužbu Osnovnom sudu u Zrenjaninu zbog kršenja niza zakonskih propisa prilikom zaključivanja ugovora sa kafedžijom.

CRCD ne tvrdi da se radi o korupciji lokalne samouprave, ali ne može da se oslobodi senke sumnje da je kršenje javnog interesa povezano sa ličnim interesima predstavnika lokalne samouprave.

Kršenje zakona u pogledu pristupačnosti

Dole navedena udruženja građana obraćaju se svim relevantnim činiocima sa zahtevom da se u poslovima rekonstrukcije, izgradnje i adaptacije javnih objekata u Zrenjaninu poštuju zakoni i propisi Republike Srbije.

Potpisnici traze da se smesta uklone prepreke na ulazu u pešačku zonu kod centralne apoteke, kao i da se nedavno rekonstruisane ulice Koče Kolarova i Žabaljska učine pristupačnim za korisnike kolica. Potpisnici takodje traže da se bez ikakvog odlaganja rampa kod Dispanzera za decu i žene saobrazi zahtevima pristupačnosti, odnosno da se smanji preveliki nagib koji je čini neupotrebljivom.

Pre nekoliko dana u medijima i na veb stranici Grada objavljeno je da se na nekoliko lokacija izvode radovi na obnovi saobraćajne infrastrukture u gradu. Izražavamo duboku zabrinutost da su i ovi radovi planirani i da će biti završeni ne uzimajući u obzir propisane standarde pristupačnosti.>>>

Transparentnost u donošenju zakona u svetlu formiranja nove vlade u Srbiji i Ukrajinske krize*

Problem transparentnosti u donošenju zakona uslovljen je nizom činilaca koji se menjaju dosta brzo. Treba biti naivan pa pomisliti da se ključni zakoni čije se donošenje priprema uz nedovoljno transparentne javne rasprave, kao Zakon o radu, ili o čijim se nacrtima tek govori, a da ih niko nije video, kao navodno tek pripremani zakoni iz oblasti obrazovanja u Srbiji, donose u društvenom i političkom vakuumu.

Kao i zemlje Višegradske grupe, tako i zemlje Zapadnog Balkana su suočene sa situacijom u kojoj se pojavila nova vlada sa snažnom parlamentanom većinom. To je, naravno, dobro, pošto će biti manje blokada u zakonodavnim procesima, i pošto će civilno društvo tačno znati kome da se obrati tražeći veću transparentnost i širu javnu raspravu o zakonima koji se donose i koji će se u nailazećem razdblju donositi.

Međutim, promenile su se i neke druge okolnosti. Budući da se Centar za razvoj civilnog društva petnaest godina bavi zaštitom prava etničkih manjina, teško je ne uvideti ovu međusobnu isprepletanost uticaja različitih činilaca.

Kada govorimo o nedavnim političkim promenama koje su se desile, mislimo na izbore u zemljama kao što su Srbija, ili Makedonija, ili, od Višegradskih zemalja, na primer Mađarska. Ali, i druge promene bitno utiču na transparentnost legislativnih procesa.>>>

Konferencija za novinare Zemlje Zapadnog Balkana i Višegradske grupe: Transparentnost u donošenju zakona

Centar za razvoj civilnog društva organizuje konferenciju za novinare Zemlje Zapadnog Balkana i Višegradske grupe: Transparentnost u donošenju zakona, 29. aprila 2014, u Medija centru u Beogradu.

Tema konferencije je (ne)transparentnost u procesu donošenja zakona u regionu, iskustva iz zemalja Višegradske grupe, kao i uloga i doprinos građanskog društva u procesu povećanja legislativne transparentnosti. Biće predstavljen i zbornik tekstova Ka većoj otvorenosti zakonodavnih procesa u zemljama Zapadnog Balkana.

Učesnici konferencije:

Zoltán Varga-Haszonits, zamenik ambasadora Mađarske

dr Reményi Péter, Institut za geostrateško istraživanje transnacionalnog razvoja, Mađarska

Tamara Zrnović, Helsinški komitet za ljudska prava u Republici Srpskoj>>>

Osnovana Mreža za interkulturalnost

08.04.2014Na Fruškoj Gori održan je 4. i 5. aprila 2014. dvodnevni inicijativni sastanak za stvaranje Mreže za interkulturalnost koju, za početak, čini šest organizacija: Centar za istraživanje etniciteta, Centar za razvoj civilnog društva, Centar za regionalizam, DamaD, Centar za demokratiju, ljudska prava i regionalnu saradnju i AGENDA.

Dvodnevni inicijativni sastanak na Fruškoj Gori podržao je TACSO Serbia, Tehnička podrška organizacijama civilnog društva.

Posle formiranja, Mreža je izdala i svoje prvo zajedničko saopštenje, koje u celosti glasi:

Na inicijativnom sastanku za osnivanje Mreže za interkulturalnost šest nevladinih organizacija iz različitih delova Srbije, koji je održan 4. i 5. aprila 2014 na Fruškoj Gori, istaknuta je potreba za posvećenim radom na temeljnim društvenim promenama koje doprinose: suštinskoj građanskoj ravnopravnosti; pristupu ljudskim pravima bez isključivanja po bilo kom osnovu; afirmaciji dijaloga; socijalnoj pravdi i društvenoj koheziji.>>>

Prezentacija zbornika radova u Mostaru

05.03.2014_1 Prezentacija publikacije Ka većoj transparentnosti zakonodavnih procesa u zemljama Zapadnog Balkana održana je 5. marta na Pravnom Fakultetu Sveučilišta u Mostaru. Predavači na prezentaciji su bile Tamara Zrnović i Mirjana Trifković iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Republici Srpskoj. Strukturu učesnika na ovoj prezentaciji su činili studenti Pravnog Fakulteta Sveučilišta, studenti Filozofskog Fakulteta Sveučilišta – smijer žurnalistika, ukupno 23 učesnika. Prezentacija je obuhvatila primjere dobre prakse, komparativna iskustva zemalja članica Višegradske grupe kao i preporuke koje koje se odnose na povećanje legislativne transparentnosti u zemljama Zapadnog Balkana.

>>>