Arhive kategorija: Nacionalne i verske manjine

List „Danas“, Muslimanski omladinski klub i Aida Ćorović

Danas“ je u ponedeljak, 14-tog februara objavio reagovanje Muslimanskog omladinskog kluba (MOK) islamske zajednice u Srbiji na tekst Aide Ćorović, direktorke organizacije „Urban-in“ iz Novog Pazara. Građanska Vojvodina sa zaprepašćenjem gleda na objavljivanje ovog pogromaškog teksta, pitajući se da li „Danas“ menja idejno opredeljenje, ili možda pokušava da se objavljivanjem insinuacija i ličnih uvreda nadmeće sa petparačkim listovima, ili čini jednu grešku koja je gora od greške, jer ukazuje na društvene opasnosti na onom delu medijske cene gde se ovakav način tretiranja tema i ljudi ne bi očekivao.

Danasov naslov reagovanja MOK, „Aida Ćorović sa ravnogorcima i Ljajićem“, primeren je ratnoj propagandi, ne razmeni mišljenja u civilizovanom listu. Ćorovićeva se u objavljenom tekstu naziva po nadimku, ripisuje joj se marginalan značaj, njeno javno ponašanje pripisuje se korupciji organizacije „Urban-in“ od strane ministra Rasima Ljajića. Ćorovićevoj se zamera da ne prihvata da islamsko odevanje studentkinja Fakulteta za islamske studije i da ne vidi „da im je mahrama zaštita a ne teret, sigurnost a ne frustracija, obligatna vjerska obaveza a ne samo pravo i put ka vječnom užitku u dženetskim (rajskim) ljepotama a ne samo strogo formativni način odijevanja“. Ćorovićevoj se zamera da je debelo plaćena iz državnih fondova da „ljaga“ narod kojem pripada; ona se u tekstu koji je „Danas“ objavio opisuje kao „nikogović“, „lice bez biografije, bez fakultetskog obrazovanja, bez kučeta i mačeta, isfrustrirano ličnim životnim neuspjehom, samom vrhuncu klimaksa“. Ćorovićeva se u tekstu koji je „Danas“ objavio dovodi u vezu sa „masovnim strijeljanjima „nepodobnih“ građana muslimanske vjere na Hadžetu u Novom Pazaru i drugim stratištima četrdesetih godina dvadesetog vijeka, odnosno nacional – fašističkim divljanjima ostrvljenih zvijeri koje su proizvele genocid u Srebrenici i mnoga druga zlodjela.“ >>>

Čestitka povodom Dana reformacije

Kada je 31. oktobra 1517. Martin Luter istakao zahtev za reformisanjem Rimokatoličke crkve započeo je jedan tok razvoja iz koga je izrastao protestantizam koji danas u svetu okuplja nekoliko stotina miliona vernika i, pored katoličanstva i pravoslavlja, treća je grana hrišćanstva. Dan reformacije je dobra prilika da se sa uvažavanjem prisetimo značajnih doprinosa protestantizma savremenoj civilizaciji. To je, pre svega, moderan odnos prema vremenu, novi oblici trgovine i privrede, racionalizacija društvenog života i neposredan odnos čoveka prema Bogu.

Svim protestantskim vernicima u Srbiji Centar za razvoj civilnog društva (CRCD) čestita njihov veliki praznik, Dan reformacije, 31. oktobar.