Šta je ružna reč po mišljenju nevladinih organizacija?

To pitanje je u „Utisku nedelje“ 31. marta postavila gđa Bećković, pre nego što je emitovala predlog za Utisak naslovljen sa „Nikad ne reći retardirano“. Čulo se i videlo u ovom prilogu da je g. Marko Vidojković u emisiji „Da Možda Ne“ 28. marta na javnom servisu izjavio da su oni koji iznose „koljačke stavove“ retardirani. Na to sam kao učesnica iste emisije, ispred Centra za razvoj civilnog društva (CRCD), rekla da je izraz retardiran „vrlo ružna reč“, upravo iz rečnika (i) šovinista koje je g. Vidojković osuđivao.

Šta je, zaista, ružna reč po mišljenju nevladinih organizacija?

NVO zastupaju interese i dostojanstvo onih grupa u društvu koje ne mogu to same da učine. NVO brane osnovno ljudsko dostojanstvo dece, mladih i starih, često toliko nemoćnih i bolesnih da ne mogu sebi da prinesu ni čašu vode bez pomoći drugog čoveka. Takozvani retardirani svojim čistim srcem usrećuju porodice u kojima žive i ljude sa kojima se druže. Njihovi roditelji su često na njih ponosni. Ne verujemo da bi bili ponosni da imaju odraslo dete bez teškoća u intelektualnom funkcionisanju, dete koje bi u svojoj profesiji bilo koliko uspešno, toliko i cinično, koliko inteligentno, toliko i nenačelno i bezobzirno, nekoga poput gđe Bećković. Osobe sa intelektualnim deficitom izvesno nisu oportunisti, ne osluškuju konjunkture, ne prećutkuju u datom času neisplative delove istine, ne iživljavaju se nad slabijima.

Koga bi, uistinu, trebalo da zastupaju nevladine organizacije?

Pre svega, najnemoćnije u društvu, ranjive i stigmatizovane grupe, one koje ne zastupa niko, pa ni sama država. U istoj emisiji „Utisak nedelje“, potpredsednica Vlade gđa Suzana Grubješić nije u javnoj upotrebi reči retardirani videla ništa problematično, nego je izjavila da je iznenađena reagovanjem predstavnice CRCD. Sudbina zemalja poput Srbije jeste da partijski regruti obavljaju najviše državne funkcije. Ljudi ne biraju svoju decu, ali, kada bi to bilo moguće, podozrevam da se mnogi roditelji dece i ljudi sa intelektualnim teškoćama ne bi menjali sa roditeljima gđe Grubješić.

Gđa Bećković je želela da izborom ovog predloga izvrgne ruglu tzv. političku korektnost nevladinih organizacija, a ponizila je desetine hiljada obespravljenih i bolešću unesrećenih. Potpredsednica Vlade u tome joj je sekundirala.

Percepcija i politička upotreba nevladinih organizacija u Srbiji 2013-te jeste zanimljiva pojava, ali suštinsko nerazumevanje ideje ljudskih prava najugroženijih jeste poraz. Ljudski poraz za sve nas. Jer kada mnogi među nama izgovaraju reč retardirani, da li im se pred očima pojavi promrzlo, polugladno i mokro dete u kolektivnom smeštaju Stamnica ili devojka u kolicima, koja godinama nije izašla iz sobe? Ako ne, neko im to mora reći.

Snežana Ilić, izvršna direktorka CRCD