Transparentnost u donošenju zakona u svetlu formiranja nove vlade u Srbiji i Ukrajinske krize*

Problem transparentnosti u donošenju zakona uslovljen je nizom činilaca koji se menjaju dosta brzo. Treba biti naivan pa pomisliti da se ključni zakoni čije se donošenje priprema uz nedovoljno transparentne javne rasprave, kao Zakon o radu, ili o čijim se nacrtima tek govori, a da ih niko nije video, kao navodno tek pripremani zakoni iz oblasti obrazovanja u Srbiji, donose u društvenom i političkom vakuumu.

Kao i zemlje Višegradske grupe, tako i zemlje Zapadnog Balkana su suočene sa situacijom u kojoj se pojavila nova vlada sa snažnom parlamentanom većinom. To je, naravno, dobro, pošto će biti manje blokada u zakonodavnim procesima, i pošto će civilno društvo tačno znati kome da se obrati tražeći veću transparentnost i širu javnu raspravu o zakonima koji se donose i koji će se u nailazećem razdblju donositi.

Međutim, promenile su se i neke druge okolnosti. Budući da se Centar za razvoj civilnog društva petnaest godina bavi zaštitom prava etničkih manjina, teško je ne uvideti ovu međusobnu isprepletanost uticaja različitih činilaca.

Kada govorimo o nedavnim političkim promenama koje su se desile, mislimo na izbore u zemljama kao što su Srbija, ili Makedonija, ili, od Višegradskih zemalja, na primer Mađarska. Ali, i druge promene bitno utiču na transparentnost legislativnih procesa.

Krimska kriza je novo iskušenje i novi izazov. Svaka faktička promena granica u Evropi utiče ne samo na međunarodne odnose nego i na način uređivanja unutrašnjih pitanja u svim evrpskim državama. Krimska kriza je zaoštrila pitanja vezana za donošenje Zakona o radu, pošto on podrazumeva priklanjanje standardima jedne od strana koje su sučeljene povodom Ukrajine. Ona je pokrenula i pitanje postojećih zakonodavnih rešenja i njihovih eventualnih promena u vezi sa tako važnim stvarima kao što su naftna renta ili južni tok. U malim zemljama spoljna politika utiče na legislativu. Ukrajinska dešavanja povećavaju ugroženost malih zemalja i ne pogoduju transparentnosti ne samo njihove spoljne politike, nego i zakonodavnih procesa i uloge javnosti u njima. Zaoštrena međunarodna situacija čini zahteve za transparentnošću još potrebnijim, i, istovremeno, teže ostvarivim. Postoji razumljiva sklonost nosilaca vlasti da u zaoštrenim međunarodnim odnosima dodatno uklone građansku javnost iz procesa donošenja odluka.

Svaka promena međunarodnih odnosa, kakva je aneksija Krima, utiče na sve zemlje u Evropi, i to na različite načine. Ona otvara mogućnost jedne mere rizike u prekomponovanju različitih politika, i to ne samo na međunarodnu politiku, nego i na unutrašnju. I pored vrlo uzdržanog i konstruktivnog ponašanja najuticajnije zemlje Evropske Unije u ukrajinskoj krizi, promena granica u Ukrajini napravila je poroznijim granice na Sudetskim planinama i na rekama Odra i Nisa. Razmeštanje američke vojske u Poljskoj služi odvraćanju, ali ne nužno samo odvraćanju moguće opasnosti sa istoka. Neke zemlje Višegradske grupe objektivno su u delikatnijem položaju i sa istoka i sa zapada posle aneksije Krima.

Ovo posebno važi za zemlje koje su pitanje manjina rešile njihovim proterivanjem pre sedamdeset godina. Mi na Zapadnom Balkanu znamo da je proterivanje manjinskog stanovništva rana koja zaceljuje ali koja nikada ne prolazi. Veličina i smisao Višegradske grupe kao uzora za Zapadni Balkan pokazuje se i u njenoj evidentnoj sposobnosti da amortizuje razlike između svojih članica koje imaju manjine u susednim zemljama i onih koje su svoje manjine proterale.

Teško je osporavati činjenicu da je Krimska kriza i faktička promena granica Ukrajine koja je njom rezultirala na svoj način dobila izraz i u nedavnom dokumentu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o značaju kolektivnih prava manjina. Naime, Parlamentarna skupština je pre nekoliko dana prihvatila izveštaj Ferenca Kalmara (Izvestilac Komiteta za jednakost i nediskriminaciju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope) kojim se pozivaju sve članice Evropske unije da rešenja o teritorijalnoj autonomiji ugrade u praksu u svojoj zemlji. Prema oceni državnog sekretara Ministarstva za spoljne poslove Mađarske Žolta Nemeta, „ovom dokumentu daje posebnu aktuelnost sadašnji ukrajinski-ruski konflikt, jer nedvosmisleno konstatuje da prisilna otcepljenja, namere otcepljenja i ujedinjenja ugrožavaju stabilnost, dok sa decentralizacijom i rešenjima o autonomijama stabilnost povećava“.

Zemlje Višegradske grupe, i pored povremenih sporova, uspešno amortizuju svoje specifične potrebe proizašle iz različitog etničkog sastava i postojanja odnosno nepostojanja brojnih nacionalnih manjina u njima samima i njihovih manjina u susednim zemljama. Ovo je vrlo važno iskustvo za zemlje Zapadnog Balkana. Za Srbiju je od velikog značaja što je Savez vojvođanskih Mađara ušao u vladu. U Makedoniji su stranke albanske manjine takođe bile u vladi, a na prekjuče održanim izborima ostvarile su zapažen izborni uspeh. One, kao i Savez vojvođanskih Mađara u Srbiji, nedvosmisleno podržavaju procese evro-integracija svoje zemlje.

Čini se da su zemlje Zapadnog Balkana nešto naučile od zemalja Višegradske grupe. Ova potreba za učenjem sve je veća što proces evro-integracija Zapadnog Balkana odmiče dalje. Pri tom najveće iskustvo koje Srednja Evropa, oličena u zemljama Višegradske grupe, može da prenese zemljama Zapadnog Balkana, nije samo ono koje se odnosi na prijateljsko rešavanje susedskih sporova. Regionalna susedska saradnja tesno je povezana sa izgradnjom stvarne demokratije i delotvornog učešća građana u donošenju odluka. Kada su države i etničke grupe međusobno zavađene, nema prostora za autentičan glas građanstva. Sporovi proizvode zahteve za čvrstom rukom i kabinetskom politikom. Politika dobrosusedske saradnje, zaštite prava manjina, uključivanja manjina, u tom je smislu neophodan preduslov izgradnje transparentnosti u donošenju zakona i u upravljanju državom. Ovo je možda najvažnija pouka koju su balkanske zemlje dobile od nekadašnjeg zajedničkog puta Mađarske, Slovačke, Poljske i Češke ka Evropskoj Uniji, i od njihove sadašnje saradnje u okviru Unije.

*Saopštenje sa konferencije Zemlje Zapadnog Balkana i Višegradske grupe: Transparentnost u donošenju zakona, održane 29. aprila 2014.