Napad na protestantsku crkvu u romskoj mahali kao pokazatelj niza sistemskih propusta države Srbije i međunarodne zajednice

Centar za razvoj civilnog društva (CRCD) povodom napada na Protestantsku evanđeosku crkvu u lebanskom selu Bošnjace u noći između 21. i 22. aprila 2014. želi da obrati pažnju na neke nedvosmisleno nepovoljne trendove na planu ostvarivanja verskih prava diskriminisanih (tzv. ne-tradicionalnih) crkava u Srbiji, kao i na njihov širi kontekst, koji je u konkretnom slučaju ispoljen na planu diskriminacije Roma.

U noći između 21. i 22. aprila 2014 grupa vandala pokušala je da zapali crkvu u romskoj mahali, u pomenutom selu. Vernici su na sreću brzo ugasili požar.

Taj teški incident, koji podseća na svojevremeno paljenje adventističkog hrama u Staparu, ili na pokušaj da se u Kraljevskoj dvorani Jehovinih svedoka u Bajinoj Bašti zapale vernici i niihova deca, ukazuje najmanje na četiri stvari:

– U poslednje vreme u medijima se mnogo govori o povećavanju broja časova veronauke u državnim školama i o primanju veroučitelja u stalni radni odnos. Očito je da državna vlast svoje odricanje od prava Srbije na AP Kosovo i Metohiju pokušava da prikrije klerikalizacijom, na sličan način na koji je vlada Zorana Đinđića uspela da pacifikuje otpor Srpske pravoslavne crkve isporučivanju Slobodana Miloševića Međunarodnom tribunalu u Hagu neustavnim uvođenjem veronauke u državne škole.

– Obrazovno-vaspitni rezultati verske nastave u državnim školama su očito nezadovoljavajući, ako već ne i u svakom pogledu štetni, jer, po iskazu pastora Protestantske evanđeoske crkve, mladi vinovnici napada čak ni ne razlikuju džamiju od protestantske crkve; s razlogom se onda možemo zapitati koliko je i kakvo poznavanje mladih i svoga i drugih religijskih uverenja, posle trinaest godina nastave veronauke u državnim školama. Treba primetiti i da se ova nastava odvija znatno više pod kontrolom verskih zajednica, nego u okviru prosvetnog sistema nadzora.

– Zbog kooperativne politike državnih vlasti prema pitanju Kosova međunarodne organizacije i institucije mnogo blaže ocenjuju stanje ljudskih prava u Srbiji; one potpuno ignorišu ugrožavanje slobode veroispovesti.

– U najnovijem napadu na Protestantsku evanđeosku crkvu u selu Bošnjace, nastanjenom Romima, vidljiva je višestruka verska, nacionalna i rasna diskriminacija. Ispoljavanje višestruke, etničke/rasne i verske, mržnje je vrlo čest oblik diskriminacije, koji treba sankcionisati isključivo prema članovima 317 i 374 Krivičnog zakonika (KZ) kao širenje rasne, verske i etničke mržnje, odnosno diskriminacije. Nažalost, u praksi tužilaštva je još uvek izuzetno retka primena ovih odredbi KZ.

Pošto međunarodne organizacije i institucije ignorišu ostvarivanje verskih sloboda u Srbiji, a tužilaštva neadekvatno reaguju, neophodna je intenzivnija akcija građanskog društva na ovom planu.